Page 33 - Vila Velebita br 23

Basic HTML Version

ČESTIT BOŽIĆ I SRETNU NOVU 2015. GODINU
31
www.vila-velebita.hr
Ništa ja od njih nisam bolji bio,
samo kaj sam imao malo više znan-
ja, obuke i autoriteta“. Cijeli listopad
bio je težak, ali se linija ipak držala.
Nažalost, do kobnoga 9. studenoga
iz stroja su, jedan po jedan, ispada-
li značajni ratnici HOS-a. Darko
Komerlin, Ivan Capan, Željko Sol-
do, Jure Mijatović, Alen Buhin,
Mario Cigrovski, svi su bili iznimno
teško ranjeni i napustili su 19. listo-
pada konvojem Vukovar, može se
reći u posljednji mogući tren. Ićo
Krajinović, Rudolf Vuković – Sen-
zen i Jean Michel Nicollier naknad-
no su teško ranjeni i smaknuti su na
Ovčari, kao i drugi njihovi ranjeni
suborci iz vukovarske bolnice. Po-
ginulo je također mnogo HOS-ovaca
u samim okršajima. U Bogdanovci-
ma je prvo poginuo Anđelko Sakač
– Niger, a uskoro pogibaju i vrlo
važni borci HOS-a, prvi zapovjed-
nik voda u Bogdanovcima, Zdravko
Špalj – Papundek i Nikola Bogojević
- Dugi Nidžo. Obojica su poginu-
la prateći Milu Dedakovića – Jastre-
ba u izvlačenju k Vinkovcima, dok
se Šahim Botić – Dado uspio izvući,
kao i ljudi Nikole Totha – Feniksa,
odabrani za ovako važan zadatak. Na
Sajmištu su, pak, i to u izravnim ul-
ičnim borbama, pogibali zapovjedn-
ici HOS-a: Ivan Brdar, Željko Delić –
Švico i Robert Šilić, ali i važni borci:
Dubravko Rusek, Mladen Amstrong
– Grof i Zdravko Bezuk. Nedostatak
ljudi i streljiva nije više mogla nadok-
naditi ni dobra taktika koja je vrlo us-
pješno funkcionirala tijekom listopa-
da. Dotada se protivnika zavaravalo
lažnim individualnim manevrom te
prije opisanim „čišćenjima“, odnos-
no stalnim vraćanjem kuća u ničijoj
zoni. „Gle, na 500 metara, nekad i
kilometar dužine imaš 30 boraca.
Kaj ti je to? Ništa! Imaš tu prazni-
na i po 50 metara, i onda sam tamo
znao bezveze pucati, da ovi steknu
dojam da netko drži prostor. Ispal-
iš dva-tri metka, otrčiš još 20-30
metara pa opet ispucaš par metaka.
Stalno sam tako trčao gore-dolje. I
te kuće koje smo stalno iznova osva-
jali…Možemo mi izgubiti kuću-dvi-
je u prostoru, uostalom, kako da je
braniš ako tenk puca po njoj ili sva
gori? Ali to smo išli vraćati nakon što
bi ih odbili baš zato da ne steknu do-
jam da nas je sve manje, da ne uvide
da mi zapravo nemamo ljudstva da
možemo držati ovoliki prostor“, pris-
jeća se Samoborac.
Nažalost po obranu, svakim je
danom linija bila sve tanja tako da
ni stari trikovi nisu bili od neke
prevelike koristi, koliko god su
posebno HOS-ovci bili uspješni u
akcijama „čišćenja“. Dana 9. stu-
denoga, u razmaku od samo neko-
liko sati, iz stroja je izbačeno osam
HOS-ovaca i nekoliko pridruženih,
a važnih boraca. Petorica su nas-
tradala nakon izdaje civila Duša-
na Bijelića koji je držao stražu, a
ostali su nastradali hitajući u po-
moć obraniti liniju kod Tekstilne
škole. Zdravko Bezuk preminuo je
od posljedica ranjavanja, a Igoru
Širokom, koji je satima bio sam na
liniji od nekoliko stotina metara,
priključio se Damir Markuš koji je
„samo“ lakše ranjen. Stjepan An-
tolić, Davor Purulić, Jean-Michel
Nicolier i Goran Kitić – Kitara teško
su ranjeni, za njih je vukovarska bit-
ka bila okončana. Vrlo brzo, u roku
dva dana pogiba i Robert Šilić, a
teško su ranjeni Ohran Merić i Josip
Abel. Ovolika ranjavanja i pogibije,
kao i pucanja na drugim linijama,
bila su jasna najava kraja obrane Vu-
kovara: „Uz sve te gubitke, a to su lju-
di koje ne možeš nadoknaditi ni da
ih imaš, a kamoli u situaciji kada
nitko živ neće više na Sajmište, pog-
otovo kada je Milovo Brdo palo, ja
sam rekao Borkoviću: ‘Ovo se može
držati još šest, možda sedam dana’.
Dobro sam procijenio, skoro u dan
kada ćemo pasti. Kroz tri-četiri dana
vrlo se jasno vidjelo da će tako i za-
vršiti. Pritiske sam već razne imao
da pustim neke skupine u proboj,
razmislio sam i rekao: ‘Ajde, idem
barem ove dečece spasiti’. Prije sve-
ga baš te HOS-ovce jer su se strašno
iskazali, a posebno ove klince, kaj
su oni imali, 18,19, 20 godina. Tre-
bao sam nekog pouzdanog, iza-
brao sam Mataiju kao najboljeg i
rekao: ‘Rambo, ti moraš ove dečece
izvući!’. Molili su da idem s njima,
bilo je i suza, ali nije bilo šanse.
Koji proboj, pa ja sam zapovjednik,
ja moram ostati zadnji!“.
Za vilu pripremio:
prof.dr.sc. Milan Vrkljan